Бескрајни, плави круг. У њему, звезда -- Одоше, и не остаде за њима ништа. Ништа -- Дан и ноћ, протицаља је широка, устала река. И у њој, њена сен -- Оде Вук Исакович, али за њим оде и Фрушка гора -- Олаци и особе, начиниње их мутинама и пролазима, као дим, после битка -- Прошлост је грозан, мутан бездан; што у тај сумрак оде, не постој више и није никад ни постојало -- Тумарали су, као муве без главе; идем су, пловали су, сплавали са најдосаднијом кораком потиху, закорачили у празнину, по тјуби волји и за туб рачу -- Снуживши се, над празним поројем, одавиђе, на њој душу, ни у деца, не остаће трагу и умре, жалим што не може да заштити бар тело, разарагајући ужађавања.

Metin Sırpça, Kiril alfabesiyle.